KAKO SU POVEZANI TRANSPORT, ZDRAVLJE I ŽIVOTNA SREDINA?

Brzi rast drumskog saobraćaja utiče na zdravlje i životnu sredinu putem zastoja, saobraćajnih nesreća, zagađena vazduha i buke. Doprinosi i sedećem načinu života – procena je da je fizička neaktivnost vezana za 900.000 smrti godišnje u evropskom regionu, sa 20-30% gojaznih odraslih. Doprinosi povećanju emisija gasova staklene bašte i klimatskim promenama – odgovoran je za 20% emisija CO₂. Vodi i rastu eksternih troškova transporta (npr. troškovi kašnjenja). Doprinosi razdvajanju zajednica i smanjenju društvene interakcije, gubi se životni prostor zbog puteva i površina za parkiranje.

Transportni sektor je preduzeo korake ka modernizaciji i ekološki prihvatljivijim načinima prevoza, ali to nije dovoljno. Glavni razlozi su nizak nivo investicija, loše stanje infrastrukturnih objekata i vozila, nizak kvalitet usluga, povećanje dugova i neadekvatna organizacija sistema u celini. Usvojena je Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije 2015-2020. Broj saobraćajnih nesreća je u padu, ali i dalje na visokom nivou (35.971 u 2016, Agencija za bezbednost saobraćaja). Broj povređenih biciklista u Srbiji raste (1.516 u 2015, 1.568 u 2016.), dok biciklisti čine 10% ukupno poginulih u saobraćajnim nesrećama u 2016. godini.

Mnogo više ljudi bi svakodnevno vozili bicikl, ako bi se uslovi za to poboljšali. Glavne prepreke i problemi su nedostatak bezbednih biciklističkih staza, problemi sa bezbednošću biciklista u saobraćaju i nedostatak bezbednih parkinga za bicikle.

Učesnici/e u saobraćaju koji koriste bicikl kao prevozno sredstvo , navode kao probleme loše stanje postojećih biciklističkih staza, nepoštovanje propisa od strane ostalih učesnika/ca u saobraćaju prilikom vožnje bicikla po kolovozu, nerazumevanje sa pešacima na biciklističkim stazama i vozačima četvorotočkaša na kolovozu, skupa prateća oprema, loša bezbednost i ostalo. Nepostojanje punktova u gradu na kojima biciklisti mogu da dobiju sve neophodne informacije i instrukcije kako da održavaju i popravljaju svoje bicikle se, takođe, navodi kao nedostatak.

• Želimo da rešenja za navedene probleme budu prepoznata u Nacionalnom akcionom planu za transport, zdravlje i životnu sredinu (NTHEAP).
• Želimo da nas, učešćem u aktivnostima koje sprovodimo, podržite u što većem broju.
• Time povećavamo ulogu i uticaj civilnog društva u oblasti unapređivanja životne sredine, transporta, zdravlja, održivog razvoja, klimatskih i socio-ekonomskih uslova.

Dođite da zajedno vozimo bicikle u nedelju 24. septembra 2017. godine u 11 časova, od Sportsko-rekreativno-poslovnog centra „Milan Gale Muškatirović“ („25. maj“) do Ade Ciganlije. 

Više o tome šta možemo konkretno da učinimo, pročitajte ovde

ŠTA SU KLIMATSKE PROMENE?

To su promene klime nastale kao posledica raznih aktivnosti koje menjaju sastav atmosfere i koje se beleže tokom dužeg vremenskog perioda.

• U poslednjih 50 godina, sečemo drveća više nego što može da izraste, trošimo pijaću vodu brže nego što zalihe mogu da se obnove, ispuštamo više ugljendioksida nego što priroda može da skladišti.
• Posledice su smanjenje zaliha prirodnih resursa i gomilanje otpada brže nego što on može biti absorbovan ili recikliran.
• Najnovija istraživanja pokazuju da je uticaj čoveka na promenu klime sve veći. Raste “ekološki otisak “ čoveka na prirodu!
• Glavni krivac klimatskih promena je emisija ugljendioksida nastala usled upotrebe fosilnih goriva (drveta, benzina, nafte, zemnog gasa itd.).
• Ugljen dioksid (CO2), sa drugim gasovima obrazuje sloj oko površine Zemlje, vrši delimičnu absorpciju reflektovanih sunčevih zraka od zemljine površine i emituje toplotno zračenje, čime se planeta Zemlja pretvara u ogromnu staklenu baštu.
• Koncentracija CO2 u atmosferi porasla je sa 280 ppm pre industrijske revolucije na oko 430 ppm danas i izazvala zagrevanje planete za 0.5°C. Prema predviđanjima, do 2050. godine dostići će 550 ppm (*ppm – parts per million, delova na milion) i porast temperature za oko 1,8°C.

KOJE SU POSLEDICE KLIMATSKIH PROMENA?

Svakodnevno smo svedoci posledica klimatskih promena na život na Zemlji. Godišnja doba skoro da se ne razlikuju jedno od drugog. Sve se češće smenjuju periodi ekstremnih vrućina sa dugotrajnom sušom ili sa pljuskovima. Sve su češće blage zime sa kratkim periodima ekstremne hladnoće. U oba slučaja, to je posledica globalnog zagrevanja.

Posledice globalnog zagrevanja su:

• porast temperature,
• podizanje nivoa mora,
• topljenje leda na polovima i glečerima,
• izmena režima padavina,
• povećanje broja ekstremnih vremenskih nepogoda (oluja, poplava,…),
• izumiranje nekih biljnih i životinjskih vrsta, kao i pojava novih,
• problemi u funkcionisanju ljudskog društva – proizvodnja i dostupnost hrane i vode, zdravlje ljudi
• društveni problemi – masovne seobe, veliki sukobi oko preostalog obradivog zemljišta, vodenih i ostalih resursa, itd.

Česte su elementarne nepogode – potresi, olujni i orkanski vetar, požari, poplave, suša, grad, mraz, sneg, snežni nanosi, lavine, led na vodotokovima, odroni zemljišta, epidemije bolesti ljudi, flore i faune, zagađenost zemljišta, vode i vazduha.

Elementarne nepogode prekidaju normalan život, uzrokuju žrtve, veliku materijalnu štetu (imovina, infrastruktura, poljoprivreda, ekonomija) i sve teže se stavljaju pod kontrolu, čak i organizovanim naporima zajednice.

• Na primer, sneg i mraz, oluje i grad u proleće mogu da dovedu do pada roda od 75% u voćarstvu. A od poljoprivrede zavisi i rast privrede, a samim tim i kvalitet života u Srbiji.

Do sada je za obnovu nakon elementarnih nepogoda do maja 2017 u Srbiji uloženo (izvor: Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima):

• u poljoprivredu oko 13 miliona evra,
• u javne objekte oko 2 miliona evra,
• za obnovu infrastrukture za zaštitu od poplava oko 1 milijardu dinara,
• direktne pomoći u više od 15.000 domaćinstava…

KAKO SPREČITI ILI USPORITI DALJE GLOBALNO ZAGREVANJE I KLIMATSKE PROMENE?    

Ukoliko se smanji obim sagorevanja fosilnih goriva i uspori ili zaustavi sečenje šuma, najverovatnije bi se, u određenom vremenskom interval, smanjila i količina gasova staklene bašte oko Zemlje (EU ciljevi „20-20-20“ do 2020. godine):

• Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 20% u odnosu na nivo iz 1990. godine;
• Povećanje udela potrošnje energije iz obnovljivih izvora na 20%;
• Povećanje energetske efikasnosti za 20%0.

Sprovoditi aktivnosti definisane u okviru međunarodnih dokumenata, kao što su Pariska Deklaracija, Panevropski program transporta, zdravlja i životne sredine (THE PEP/Transport, Health and Environment Pan European Programme), Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC), Klimatsko-energetski paket 2020 Aarhuska konvencija i ostalih.

Konkretne mere postavljene u EU obuhvataju (EU Sistem za trgovinu emisijama, European Emissions Trading System, EU-ETS):

• Reviziju i jačanje zakonodavstva u sistemu trgovine emisijama – uvođenje jedinstvenog ograničenja emisionih jedinica na nivou EU i trgovina istim
• Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz sektora koji nisu obuhvaćeni sistemom EU ETS
• Povećanje udela obnovljivih izvora energije u potrošnji energije
• Stvaranje pravnog okvira za ekološki bezbednu primenu tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljenika
• Primena Plana za energetsku efikasnost

Pored mnogobrojnih industrijskih postrojenja, hemijskih prerađivača, proizvođača sirovina i toplotne energije i ostalih, saobraćaj predstavlja jedan od najvećih zagađivača prirodne okoline. Negativan uticaj saobraćaja ispoljava se na više načina preko zagađivanja vazduha, vode i tla, velike buke, zauzimanja zemljišta i životnog prostora, potresa (vibracija), usporenja u odvijanju putničkih i robnih tokova (zagušenja), velikih rizika od prevoza opasnih materija i dr.

Budućnost saobraćaja je u ekološkim vozilima, ekološkim motorima i ekološkim pogonskim materijalima, odnosno preusmeravanje putnih i robnih tokova ka ekološki prihvatljivijim saobraćajnim granama.

• Kombinovani kopneni transport je ekološki „prijateljski“ vid transporta. Efekti njegove primene su smanjenje emisije štetnih gasova, nivoa buke i smanjene potrošnje goriva, redukcija broja drumskih vozila, smanjenje zakrčenja i opterećenja drumske mreže, povećanje bezbednosti saobraćaja i dr.

Kampanju sprovodimo sa Ministarstvom zašitite životne sredine i Pedaliranjem